Sve, što ste želeli da saznate o našim vinima, a Zakon vam to nije dozvolio
(na primeru moje prepiske sa Ministarstvom)

U velikoj smo žurbi ovih dana: konačno lansiramo web stranicu samo za vina i vinariju (blog ostaje medij kulture vina i baza znanja), uvodimo jedinstven dizajn etiketa, pripremamo javni nastup, prezentacije naših (novih) vina. Krajnje je vreme, od samog početka (2008) još ni jednom nismo se predstavili. U ovoj gužvi sve se takmiči sa vremenom. Nekoliko faktora deluju u suprotnim pravcima. Za vina, s obzirom na stil koji negujemo, uvek je rano da ih plasiramo, za tržište, uvek je već kasno, kada se javimo… Mnogo strpljenja i nestrpljenja, razumevanja i istrajavanja, konsultacija, odluke, korekcije odluka i sve to u podrumu, u porodici, konačno, mi smo porodična vinarija.

Lansiramo ukupno pet vina, kroz tri naslova: Žofi – Cabernet Sauvignon (2013, 2014 i 2015), Dora Bora – Cabernet 2014-Merlot 2015, i famozni Chardonnay (ime još inkognito). Žofi 2013 je već u prodaji, ali sada menja ruho. Za predstavljanje naše ukupne filosofije vina, tu su naravno još tri etikete, one koje su garantovano ilegalne: vina podzemlja, vina, koja ni teoretski ne mogu dobiti zeleno svetlo našeg famoznog Zakona o vinu: Zablato, banatski šiler, oranž vino Cuvee muskat i desertno vino suvarka, Aszu, čiji proces proizvodnje traje 4 godine. Za onih pet smo klekli pred svim zakonima i platili potreban ceh: samo hemijska analiza vina je 15.000 dinara po etiketi!

Kako su u ministarstvu odustali od izdavanja kontrolnih brojeva za svako vino (etiketu), sva odgovornost za nove etikete je na nama. I pošto je u ovoj državi na brdovitom Balkanu inspekcija služba harača, egzekutora sa protivrečnim zakonima u jednoj i bičem u drugoj ruci (za razliku od uređenih društava, gde je to pre svega savetodavna i preventivna stručna služba), poslao sam buduće etikete na kontrolu u veliki Beograd, na uvid vlastima, tražeći saglasnost za nameru. A namera mi je bila da kažem istinu o našim vinima, da nikako ne dovedem krajnjeg korisnika u zabludu, i da pri tome poštujem i propise (koliko god je to moguće).
Etikete su bile sledeće:

A prvi odgovor je glasio ovako:

Poštovani,
Sagledavajući vaše deklaracije molimo Vas da pojasnite nazive vina „Dὀra Bora“  i „Pet jeresi“ kako bi u skladu sa pravilnikom o deklarisanju vina, ispravno sagledali  naziv vina.

Moj odgovor na pitanje:

Dora Bora – Dorino vino na mađarskom. Dora nam je prva unuka.
Pet jeresi – objašnjenje je na leđnoj etiketi: pet tehnoloških postupaka koji se mogu smatrati jeresom po trenutnoj vinskoj modi.

Sledi ponovno pitanje iz Beograda:

Poštovani,
Pošaljite brojeve vinogradarskih parcela na kojima je proizvedeno grožđe.

I to su dobili. Poslao sam im popunjen VV1 obrazac za proizvodnju 2015, kao i Rešenje vinogradarskog registra (kao da to oni nemaju, ili ne mogu imati pritiskom na dugme – oni su to propisali, njima sam to svojevremeno i poslao, od njih sam rešenje i dobio).
I onda sledi konačan odgovor ministarstva (kopirano iz mejla bez ispravke):

Poštovani,
Ovim Vam odgovorimo na postavljena pitanja:
-„Proizvedi se samo u izuzetnim godinama“; „Dozrevano u novim hrastovim buradima“ ;„Vino sa pet jeresi :kasna berba,botritis,duga maceracija,fermentacija u hrastovom buretu,sazrevano na finom talogu“ na svim deklaracijama gde ste istakli, ne moze biti stavljeno na deklaraciji.
Takođe i naziv vina JERESI- ima značenje izvučeno iz rečnika stranih reči i izraza Milana Vujaklije (učenje koje se razlikuje ili odstupa od pravog učenja, naročito u pitanjima vere,krivoverstvo,otpadništvo), pet metoda proizvodnje koje ste naveli odnose se na vina sa geografskim poreklom.Sobzirom na kompleksnost naziva morali bi da podnesete zahtev za stručno mišljenje pravnoj službi Ministarstva poljoprivrede i zaštitne životne sredine –Zakoni o administrativnim taksama Član 35.
-За захтев за давање тумачења, објашњења, односно мишљења о примени републичких прописа правном лицу, односно предузетнику- Износ таксе у динарима 11.510.

Hladan tuš! I potpuna zbunjenost. Treći put čitam, i ne mogu da verujem, dali se poštovana gospoda stručne vlasti možda rugaju? Dali sam ja lud i ne razumem, ili naivan i glup, pa opet ne razumem šta vinska vlast traži? Šta pravilnik o deklaraciji kaže, to je jasno čak i meni. Svašta kaže, ali ne može sve da definiše, pa su slične probleme ilustrirali i putem veoma detaljne PowerPoint prezentacije, objavljene svojevremeno na sajtu ministarstva, pa i na brojnim prezentacijama čelnika resornog ministarstva. I to sam sve razumeo. Jasno je naglašeno (bezbroj puta) da je sve ovo u cilju da se kupci/potrošači ne zavedu, obmane, da se ne upotrebi laž radi prevare, pa da se lažnim predstavljanjem proda nešto što to nije.

Ako je tako, onda nema potrebe da plaćamo 11.510,00 dinara da bi dobili tumačenje, odnosno mišljenje o primeni republičkih propisa. Samo što moje vino, proizvedeno pod strogom tehnološkom kontrolom i po dozvoljenim i preporučenim postupcima OIV-a, (isti navedeni i u našem Zakonu o vinu) je prema važećem Zakonu Stono sortno vino, i nema titulu GEOGRAFSKOG POREKLA. A kako vlasti iz Beograda kažu: samo plemići mogu imati plavu krv, i samo njima je dozvoljena titula, pripadajući koreni, i svi atributi. Njih možete opisati na etiketi, navesti detalje proizvodnje, okarakterisati ih stilski. Dok oni bezimeni, oni bez titula, ne smeju navoditi svoje poreklo, niti detalje o sebi. Oni su jednostavno puki narod, stona vina. Stona vina se ne proizvode. Ona se samo pune. Stona vina u celom svetu su samo dno na lestvici kvaliteta. To su vina neproverenog (obično veoma niskog) kvaliteta, od neproverene sirovine nepoznatog porekla. Kopilad. I valjda se prave onako, od oka, šacimetrijski, u velikoj masi za velike mase, sve se turi u fermentore, pa kad se izbistri, izfiltrira, doteraju se aditivima, i puni za narod. Jeftino a mlogo – kako bi Lala reko, baš fino.
E, naša vina su ipak vina, sasvim drugačija. I to plemenita vina šta god pokušali da kažu zakonske norme. Kada bi kojim slučajem sistem Geografskog Porekla bio uveden kod nas po Francuskom modelu, ja bi se uvek trudio da budu Grand Cru vina. No, u ovom nekad močvarnom, a sad ravnom žitorodnom Banatu, ja mogu samo to, što je Bogom dato, i što moja stručnost, kultura i talenat mogu da produkuju. A to je veoma jednostavno opisati:

• vina od grožđa iz sopstvenog vinograda koji je u Aradačkom ataru, gde je i podrum
• poznajemo svaki čokot, i svako naše bure
• restriktivna rezidba, zelena berba, defolacija
• maksimalno 1 kg po čokotu
• beremo, kada su već svi vinogradi u okolini obrani
• u lošim godinama nema vina
• duga maceracija, oksigenizacija
• strogo kontrolisano usmereno vrenje
• sazrevanje (delom u novim) hrastovim buradima najmanje 12 meseci
• bez filtriranja crvenih vina, sur-lie za belo vino
• punjeno u podrumu
• dozrevanje u bocama još 12 meseci.

A svako vino ima još i posebnu svoju priču. (Biće napisano na web stranici detaljno.) To je istina, to su podaci, koji su, pretpostavljam važni onima, koji bi da uživaju u našim vinima, a mogu se i proveriti. Važno je, da se ne razočaraju, važno je, da osnovnim informacijama pomognemo krajnjem korisniku da nađe šta mu odgovara i šta ne voli. Ako ne napišete na jedan Šardone da je Barik, a on to jeste, mnogi vinski konzumenti će biti razočarani i neprijatno iznenađeni kad otvore bocu. Oni nikad ne bi kupili ovakvo vino! Drugi opet ne bi ni pogledali ovo vino, zato, što traže Barik Šardone, a na etiketi toga nema. Ali, „barrique“ je zabranjena reč na deklaraciji stonih (sortnih) vina. Ko koga sada laže?
I evo tablice istine za famozni Chardonnay zvani PET JERESI i naše kultno vino DÓRA BORA:

Poruku o značenju „strane reči JERES“ niti razumem, niti vidim smisao objašnjavanja. Moj Chardonnay jeste različit od drugih Chardonnay vina koja su trenutno u modi. I to najviše zbog primenjene tehnologije. Tehnolog sam, i svesno to činim: pet tehnoloških operacija primenjujem različito od onih, potrebnih za mlada, mineralna reduktivna vina sa slabim telom. Na ovogodišnjem Beogradskom Salonu vina, od mnogih, jedinu sličnost sam našao sa vinom Chardonnay Vinarije Jović.

Pošto je i reč JERES, kako kažu u ministarstvu, zabranjena reč, ili barem osporena, za čiju potvrdu traže 11.510,00 dinara, Chardonnay našeg podruma će biti od sad: Šandorov Chardonnay. Ne košta ništa, i sve objašnjava.

Konačno, da izvučemo pouku o ovom nesporazumu:

1. Zemlja Srbija je podeljena na vinogorja, koja pripadaju samo onima, koji su u sistemu GEOGRAFSKOG POREKLA (GP). Za oznaku GP vinarije vinogorja udruženi podnose elaborat, a ministarstvo im daje rešenje.
2. Vinarije u GP prave vina sa imenom i prezimenom, pedigreom, jedino oni smeju da vam kažu od čega je i kako nastalo to vino.
3. Vinari koji nisu u sistemu GP pune svoje vino bez prava da vam kažu bilo šta, sem obaveznih podataka koje propisuje zakon. Čak i reči „proizvodi“ i „šiler“ su zabranjene za ove jadne bezimene.

U redu, jasno je, da ja ne želim da budem među bezimenima. Moja vina zaslužuju da imaju ime i opis. Da se pohvalim sa istinitim činjenicama o poreklu i postupcima odrastanja mojih vina. Dakle, nema mi druge, negoli da priđem velikima, onima u vrhu, da budem sa GEOGRAFSKIM POREKLOM. Kad bih samo mogao! Ali to je zasad nemoguća misija. U Srednjem Banatu postoje samo dve registrovane vinarije, moj vinograd ima svega 1 ha, nema ko ni elaborat da podnese.

Trenutno, prema podacima ministarstva 58 vinarija (od ukupno 282, koliko ih ima registrovanih u Srbiji) iz 8 vinogorja imaju GP oznaku. Pri tome, vidim da je tu uračunata i Subotica sa 8 vinarija –  tek predlog. U Banatu su samo dve vinarije sa GP: Vršački vinogradi i Čoka. (Hvala na društvu, ali sa njima ne bih.) Koliko vidim, i kako mediji vinskog džet-seta pišu, ovo je jezgro budućnosti srpskog vinarstva. Ostali su valjda samo garnirung. A o desetinama hiljada ilegalnih vinarija da i ne govorimo. Oni nisu predmet Zakona, i njima je dozvoljeno baš sve. Pišu na etiketama šta god hoće, nazivaju svoja vina kako im je drago. Njih niko ne dira, inspekcije ih ne poznaju, a na njihove sabore čak i visoki funkcioneri ministarstva dolaze, tapšu ih po ramenima i poziraju pred TV kamerama!

Pišem sve ovo, da pomognem budućim jadnicima, gologuzanima poput mene, koji kreću u avanturu zvanu „biti pošten građanin, imati registrovanu proizvodnju vina“, da vide šta ih čeka